1. Почетна
  2.  » 
  3. Огласна табла
  4.  » ОБИЉЕЖАВАМО ДАН ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША

ОБИЉЕЖАВАМО ДАН ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША

13.11.2023.

У низу обиљежавања значајних датума током школске године , на иницијативу Савјета ученика, поменућемо и рођење нашег великана, пјесника, духовника, књижевника, филозофа и владике, Петра II Петровића Његоша.

С тим у вези Савјет ученика израдио је пано истакнут у холу школе, и путем разгласа ученицима и наставницима подијелио неке интерисантне чињенице о овом великану чије име носи наша школа.

Петар II Петровић Његош је једна од најзнаменитијих личности српске књижевности и историје, владика и владар Црне горе, уједно и највећи слободарски и мисаони пјесник.

На данашњи дан 13. новембра 1813. године, од оца Тома и мајке Иване, рођен је дјечак чије је крштено име било Раде. Рођен је у планинском селу Његушима, у близини Цетиња.Ту подно Ловћена провео је дјетињство играјући се по пашњацима као чобанин. У то вријеме у црној Гори није било школа, а нешто мало писмених људи било је једино у манастирима, међу калуђерима.Његошев стриц Петар I Петровић био је владика и владар црногорски. Он је изабрао малог Рада за свог насљедника јер је уочио његову памет, снагу и разборитост. На Цетињу је Његош уочио да чита и пише, те да се постепено образује по манастирима. Једно вријеме учитељ му је био и пјесник Сима Милутиновић Сарајлија, српски пјесник који му је развио љубав према читању и књижевном стварању.

Послије смрти свога стрица постао је духовни и свјетовни владар у земљи. Носио је тешко бреме борбе против турских нападача, учврстио државну управу, мирио завађена племена. Одржавао дипломатске везе са Европом. Много је радио и остао запамћен по много чему, а нарочито свом књижевном и пјесничком стварању.Његова најзначајнија дијела су „Горски вијенац“, Луча микрокозма“, „Лажни цар Шћепан Мали“, „Огледало српско“. Све што је стварао, писао је чистим народним језиком.

Умро је 1851.године. Првобитно је сахрањен у малој капели на Ловћену, а онда је његово тијело премјештено у Цетињски манастир.

Његошева дијела су богата изузетно мудрим изрекама, а најпознатије од њих су:

  • У добру је лако добар бити. На муци се познају јунаци!
  • Тврд је орах воћка чудновата; не сломи га, ал зубе поломи!
  • Чашу меда јошт нико не попи, да је чашом меда не загрчи!
  • Свак је рођен да по једном умре; Част и брука живе довијека!
  • Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом!
  • Дивљу памет, а ћуд отровану, дивљи вепар има, а не човјек!
  • Ко на брдо ак’ имало стоји, више види но онај под брдом!

Његош је, дакле, својим дјелом оставио неизбрисив траг по коме га српски народ памти и помиње. Можемо слободно рећи да је изрека која најбоље одговара његовој необичној и мудрој личности ова:

  •  Благом оном ко довијек живи, имао се рашта и родити!

Трудимо се да живимо као достојни насљедници Његошеве мудре мисли.

                                                                                                                                       Савјет ученика